Универзитетски клинички центар Србије

А/ Одсек за дневну хирургију катаракте
Др Александар Гаковић шеф одељења
Др Зора Станковић
Главна сестра сале за дневну хирургију Драгана Ивић, вмс

Одсек за дневну хирургију катаракте представља најсавременији оперативни блок за дневну хирургију у региону. Дневно се оперише до 24 пацијента! Поред две операционе сале у склопу одсека налази се и соба за преглед, анестезију, чекаоница, као и уређени боксови у којима се пацијенти пресвлаче и чекају операцију.

Одсек за дневну хирургију катаракте ради по принципу дневне болнице што значи да пацијенти бивају примљени у болницу у договореном термину, бивају оперисани и истог дана, у року од свега неколико сати иду кући.

Операције се изводе у две сале у преподневном и послеподневном термину. Преподневни термин је подељен у две групе: пацијенте који долазе у 7 часова и бивају оперисани до 10 часова и пацијенте који долазе у 10 и бивају оперисани до 13 часова, а послеподневни термин се дели на групу пацијената који долазе у 13 часова и бивају оперисани до 16 и пацијенте који долазе у 16 часова и бивају оперисани до 18 часова. У сваком термину оперише се до 12 пацијената што значи да се дневнио оперише до 24 пацијента.

B/специјализована амбуланта за катаракте - амбуланта 6

Амбуланта за катаракте прима пацијенте сваког радног дана пре подне заказане елкетронским путем ( ИЗИС).

Пацијенти са упутом од надлежног офталмолога и решењем лекарске комисије РФЗО-а (важи за осигуранике ван територије Београда), долазе у амбуланту и бивају прегледани од стране специјалисте који је тог дана по распореду. Уколико постоје индикације за операцију катаракте иста се заказује и пацијент добија датум операције као и тачна упутства везана за анализе и припреме које пре операције треба да обави. Недељу дана пре операције пацијент долази на Клинику ради тријаже и том приликом добија име хирурга који ће га оперисати као и време када треба да дође на Клинику на дан операције.

Операција катаракте ради се у једнодневној хирургији што значи да пацијент дође у време које му је назначено са неопходном документацијом (упут за болничко лечење оверен од Фонда, биохемијске анализе крви, крвна слика и дозвола интернисте за операцију у локалној анестезији), бива оперисан и исти дан иде кући.

C/ одсек за мале хируршке интервенције

Лекар специјалиста по распореду и заказаним пацијентима.
Медицински техничар инструментар: Љиљана Тапа.

Најчешће рађене операције:

• Chalazion (чмичак), атером, ксантелазме
• Екцизизије: веруке, папиломи и молуске
• Сондирање
• Ектропијуми и ентропијуми
• Ревизије и сутуре повреда капака

Сала ради пре подне од понедељка до четвртка.

Интервенције се заказују.

За заказивање интервенције потребно је да се прво изврши преглед или у тријажној амбуланти или у специјализованим амбулантама за одређену патологију, уз упут специјалисте офталмологије из Дома здравља овереним од стране Фонда (за осигуранике ван територије Београда), са електронски заказаним термионом.

•  I одељење - глауком
• II одељење - увеитиси
• III одељење – трауматологија ока
• IV одељење – витроретинална хирургија
• V одељење – обољења и хирургија коњунктиве и рожњаче са очном банком
• VI одељење – тумори ока, орбите и аднекса ока
• Дневна болница за васкуларна обољења и дијабетес – медикал ретина
• Одељење за дечију офталмологију
• Одељење за страбизам и амблиопију са полуинтензивном негом
• Операциони блок
• Служба за дневну хирургију ока

1.  Одсек за хирургију катаракте
2.  Специјализована амбуланта за катаракте
3.  Одсек за мале хируршке интервенције

I ОДЕЉЕЊЕ ЗА ГЛАУКОМ

Доц. др Марија Божић, начелник
Кл. Асс. Др Иван Марјановић,
Кл. Асс. др Весна Марић,
Главна сестра одељења: Душка Перић Мандић, виша медицинска сестра.

Прегледи се заказују искључиво преко Интегрисаног здравственог информационог система (ИЗИС-а).

Телефон одељења: 011 /366 21 33

Лекари одељења за глауком раде у амбуланти 11.

II ОДЕЉЕЊЕ ЗА УВЕИТИСЕ

Кл. Асс. др Александра Радосављевић, начелник
Кл. Асс. др Александра Илић
Главна сестра одељења: Марија Трубарац, виша медицинска сестра

Прегледи се заказују искључиво електронским путем (ИЗИС).

Телефон одељења: 011/ 366 21 36

Лекари одељења за uveitise раде у амбуланти 4.

III ОДЕЉЕЊЕ ЗА ТРАУМАТОЛОГИЈУ ОКА

Кл. Асс. Др Игор Ковачевић, начелник
Др Горан Дамјановић
Др Јелена Потић
Др Младен Била
Главна сестра одељења: Ивана Матијевић, виша медицинска сестра

Прегледи се заказују искључиво електронским путем (ИЗИС).

Телефон одељења: 011/ 366 21 78

IV ОДЕЉЕЊЕ ЗА ВИТРОРЕТИНАЛНУ ХИРУРГИЈУ

Проф. Др Драган Вуковић, начелник
Прим др Јелена Паовић
Др Сања Петровић Пајић
Главна сестра одељења: Драгица Павковић, виша медицинска сестра

Прегледи се заказују искључиво електронским путем (ИЗИС).

Телефон одељења: 011/366 21 38

V ОДЕЉЕЊЕ ЗА ОБОЉЕЊА И ХИРУРГИЈУ КОЊУНКТИВЕ И РОЖЊАЧЕ

Проф. др Миленко Стојковић, начелник
Доц. др Светлана Станојловић,
Кл. Асс. др Бојана Дачић Крњаја,
Кл. Асс др Тања Калезић,
Др Јелена Костић
Главна сестра одељења: Зорица Војиновић, спец. струковна медицинска сестра

Прегледи се заказују искључиво преко ИЗИС-а.

Телефон одељења: 011/366 21 49

VI ОДЕЉЕЊЕ ЗА ТУМОРЕ, ОРБИТУ И АДНЕКСА ОКА

Проф. др Аница Бобић Радовановић, начелник
Проф. др Мирослав Кнежевић
Др Дејан Рашић
Главна сестра одељења: Анка Тодоровић, виша медицинска сестра

Прегледи се заказују искључиво преко ИЗИС-а.

Телефон одељења: 011/ 366 21 51

АМБУЛАНТА 10

  АМБУЛАНТА 3

ДНЕВНА БОЛНИЦА ЗА ВАСКУЛАРНА ОБОЉЕЊА И ДИЈАБЕТЕС – МЕДИКАЛНА РЕТИНА

Доц. др Дијана Рисимић, начелник
Др Бојан Калезић
Др Јасмина Јакшић
Кл. Асс. др Јелена Караџић
Др Мирослав Јеремић
Главна сестра одељења: Јасмина Ђукић Ивановић, спец. струковна медицинска сестра.

Прегледи се заказују искључиво преко ИЗИС-а.

Телефон одељења: 011/ 366 21 68

Одељење функционише по принципу дневне болнице, односно пацијент се ујутро прими у болницу где се уради интервенција, а потом се истог дана пушта кући.

Лекари одељења за васкуларна обољења и дијабетес раде у амбуланти 8.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДЕЧЈУ ОФТАЛМОЛОГИЈУ

Др Јелица Пантелић, начелник
Др Јелена Ђуровић
Главна сестра одељења: Анка Виденовић, виша медицинска сестра.

На одељењу постоји вртић са васпитачицом Лидијом Вукићевић.

Прегледи се заказују искључиво преко ИЗИС-а.

Телефон одељења: 011 366 21 53

Лекари одељења за дечју офталмологију раде у дечијој амбуланти.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА СТРАБИЗАМ И АМБЛИОПИЈУ СА ПОЛУИНТЕНЗИВНОМ НЕГОМ

Проф. др Бранислав Станковић, начелник
Прим. др Светлана Поповић
Др Нада Милић
Др Мирјана Гаковић
Главни дефектолог: Весна Ђокић

Прегледи се заказују искључиво преко ИЗИС-а.

Телефон одељења: 011 366 31 41

Након измештања радне јединице Б Института за очне болести из Вишеградске улице 22 у Пастерову 2, Одељење за страбизам и амблиопију добило је просторије у згради Поликлинике Клиничког центра Србије, спрат  „–1”.

Одељење за хоспитализовање болесника, користи капацитете Одељења за дечију офталмологију.

Распоред рада лекара у амбуланти:

Главна сестра полуинтензивне неге: Јелена Петровић, виша медицинска сестра.

Посете нису дозвољене.

ОПЕРАЦИОНИ БЛОК

Кл. Асс. др Иван Марјановић, начелник
Главна сестра ОП блока: Драгана Ивић, спец.струковна медицинска сестра

Операциони блок има 4 операционе сале, пет операционих столова са микроскопима распоређених за сваки операциони сто.

Дневно, на сваком операционом столу може да се уради 5 - 6 операција, што укупно износи 25 - 30 операција дневно. Поређења ради, 2001. Године је урађено 5153 операције, а закључно са 1. 9. 2010. Урађено је 4737; у 2012. години 7081; а 2013. године 8387.

Најчешће рађене операције на Клиници:

• Витректомије
• Аблације
• Ревизије повреда
• Операције против глаукома
• Страболошке операције
• Тумори
• Сузни путеви
• Орбита
• Реконструкције предњег сегмента
• Енуклеације и евисцерације
• Кератопластике
• Трансплантације лимбалних ћелија
• Птеригијуми
• Ектропијуми, ентропијуми и птозе

Проф. др Мирослав Кнежевић, начелник службе
Главна сестра службе: Маја Јовановић, виша медицинска сестра

На Клиници постоји 12 амбуланти у којима према истакнутом распореду раде лекари одређене специјалности. Прегледи у амбулантама се заказују искључиво преко Интегрисаног здравственог информационог система (ИЗИС-а).

Амбуланта 1 – пријемно-тријажна и ургентна офталмолошка амбуланта ТЕЛ: 366-21-76

Пре подне се на сваких 7 дана у амбуланти 1 смењују специјалисти са Клинике. Послеподне и викендом, у дане када је Клиника хируршки дежурна (сваки радни дан сем уторка и 3 викенда у месецу), амбуланта 1 је ургентна офталмолошка амбуланта и  лекари раде према одређеном распореду истакнутом за тај месец.

СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИ КАБИНЕТИ

Кабинет за контактна сочива, рефракцију ока и телескопске наочари

Прим. др Валентина Миловановић, мр. сци. мед - шеф кабинета
Др Драгана Кнежевић
Медицинске сестре: Негица Милић и Гордана Милићевић

Прегледи се заказују искључиво преко ИЗИС-а. 

Телефон кабинета: 366-21-86

Кератометрије се раде сваким даном од 12-14 часова.

Сваког уторка и среде организују се обуке за носиоце контактних сочива како би им се објаснио принцип постављања, скидања и одржавања контактних сочива.

Компјутерско одређиваље видне оштрине врши се сваким радним даном.

Кабинет за УЛТРАЗВУК

Лекари у кабинету за ултразвук раде према распореду:

Медицинска сестра: Миланка Тркуља

Прегледи се заказују искључиво преко ИЗИС-а.
Телефон кабинета: 366-21-71

Кабинет за КОМПЈУТЕРИЗОВАНУ ПЕРИМЕТРИЈУ – ВИДНО ПОЉЕ (КВП)

Медицинске сестре:  Зора Ђокић, Радица Биљић, Јасмина Максимовић и Ирена Петровић.

Кабинет ради у 2 смене. Телефон кабинета: 011/ 366–25–82 и 011/366-22-71,

Прегледи се заказују искључиво преко ИЗИС-а.

КАБИНЕТ ЗА ХРТ (ХЕИДЕЛБЕРГ РЕТИНАЛНУ ТОМОГРАФИЈУ)

Медицинске сестре: Снежана Миловановић и Драгана Чукић Матовић

Кабинет ради у 2 смене. Телефон кабинета: 011/ 366–21-89. 

Прегледи се заказују искључиво преко ИЗИС-а.

Кабинет за пахметрију (ЦЦТ)

Прегледи се заказују искључиво преко ИЗИС-а.

Телефон: 011/ 366-25-79.

КАБИНЕТ ЗА ОЦТ

Лекари у кабинету за ОЦТ раде према распореду:

За заказивање интервенције потребно је да се прво изврши преглед у амбуланти 8  и уколико специјалиста који је прегледао пацијента сматра потребним, заказује преглед.

Кабинет за  YAG-ЛАСЕР ТЕРАПИЈУ

Лекари у кабинету за YAG-ЛАСЕР раде према распореду:

Сестра: Зорица Лазић, спец.струковна медицинска сестра

Прегледи се заказују искључиво преко ИЗИС-а. 

Пацијент прво са упутом од надлежног офталмолога долази на Клинику и бива прегледан од стране специјалисте у амбуланти 1 за секундарну катаракту или амбуланти 11 за глауком. Уколико се потврди да постоји оправдан разлог за ласерску интервенцију пацијент, са извештајем специјалисте са Клинике, заказује интервенцију у Кабинету за YАГ ласер том приликом добија термин када ће му интервенција бити урађена. 

Телефон кабинета: 366-21-39.

Кабинет за  LFC ТЕРАПИЈУ

Лекари у кабинету за LFC раде према распореду:

Сестра: Маја Јовановић, спец.струковна медицинска сестра

Прегледи се заказују искључиво преко ИЗИС-а.

Пацијент прво са упутом од надлежног офталмолога долази на Клинику и бива прегледан од стране специјалисте. Уколико се потврди да постоји оправдан разлог за ласер заказује се интервенција у Кабинету за ЛФЦ и том приликом добија термин када ће му интервенција бити урађена.

Доц. др Миленко Стојковић, шеф одсека
Марија Јањић, едукатор за здравствену негу.

Основна опредељења у научно-истраживачкој делатности Клинике била су у праћењу токова савременог развоја офталмологије у свету и сопственог доприноса том развоју. У складу са тим, рађени су како домаћи научни пројекти тако и пројекти у сарадњи са иностраним установама (последњи, остварен је у сарадњи са Очном клиником у Ерлангену, Немачка). Током протеклих деценија, лекари Клинике за очне болести су поред здравствене делатности пружања врхунске офталмолошке заштите болесницима са територије читаве бивше Југославије, дали велики допринос развоју ове гране медицине у нас. Пратећи савремене светске трендове развоја офталмолошке науке последњих тридесет година, и код нас су се из опште офталмологије почеле полако издвајати засебне супспецијалистичке гране. Лекари Института су својим стручним и научним радовима, али и учествовањем у организацији бројних научних и стручних симпозијума и скупова на којима су узели учешћа многи познати и признати инострани офталмолози, увелико допринели афирмацији домаће офталмологије, како код нас тако и у свету. Резултати стручног и научног рада лекара Института виде се иу о објављивању великог броја радова у домаћим, али и страним часописима, као и објављивању низа монографија на завидном стручном и научном нивоу. Све то допринело је бољој едукацији домаћих офталмолошких кадрова, као и упознавању лекара из других центара са најновијим достигнућима и ставовима у лечењу очних обољења код нас. Лекари Института учествовали су у писању појединих поглавља у више од 10 уџбеника и интердисциплинарних монографија. У сарадњи са институтима Медицинског факултета остварена су бројна истраживања из фундаменталних области офталмологије (имунологија, ембриологија, анатомија, електронска микроскопија, и др.). Из тих истраживања проистекле су и бројне докторске дисертације и магистарски радови.

Клиника за очне болести КЦС представља референтну установу и водећи едукативни центар Републике Србије за готово комплетну офталмолошку патологију, организацију која обједињава како здравствену, тако и просветну и научно-истраживачку делатност, док је континуирана реализација већег броја магистеријума и доктората, али и научно-истраживачких пројеката, непрестано учвршћује на месту лидера домаће офталмологије – школа са традицијом дугом 89 године која је највише допринела да се у нашој земљи развију квалитетни офталмолошки центри и да се створе кадрови оспособљени за савремену офталмолошку службу.

На Клиници, као основној наставној бази Медицинског факултета у Београду, одвија се редовна (студенти медицине и дефектологије;Клиника служи и као наставна база за Дефектолошки факултет), специјалистичка (поред будућих офталмолога део свог специјалистичког стажа на Институту проводе и будући: лекари опште медицине, лекари ургентне медицине, неуролози, психијатри, педијатри, лекари медицине спорта, алерголози, имунолози, онколози, дефектолози, оториноларинголози, фармакоинформатичари), супспецијалистичка (страбологија, предњи сегмент, контактна сочива, глауком, увеитиси, витроретинална хирургија) и специјалистичке академске студије у оквиру Медицинског факултета Универзитета у Београду, али и образовање лекара са других Универзитета и из других установа. Шеф катедре је проф. др Милош Јовановић. Само у последњих 55 година, према подацима Службе за стручно усавршавање, кроз Институт је прошло и положило специјалистички испит преко 700 младих лекара из земље и иностранства.

Традиционални клинички семинари место су окупљања не само офталмолога и медицинских сестара Клинике, већ и Београда и Србије, акредитовани су и одржавају се углавном последњег четвртка у месецу.

Стручњаци Клинике за очне болести (бивши и садашњи) чланови су најзначајнијих домаћих, али и међународних асоцијација за очне болести, у оквиру којих, редовно, како на домаћим тако и на међународним конгресима, скуповима, секцијама и састанцима, презентују у својим радовима мишљења и закључке до којих су дошли бавећи се клиничким радом, као и занимљиве случајеве из свакодневног амбулантног рада.

До сада је одржано, са активним учествовањем лекара Клинике као модератора и референата: 15 Конгреса офталмолога Југославије, 7 Конгреса офталмолога Србије, 20 Симпозијума о стремљењима и новинама у медицини као и многи други конгреси, курсеви, симпозијуми, семинари и секције.

Значајним научно-стручним потенцијалом којим располаже, Клиника је спремна да пружи адекватну помоћ и сарадњу свим заинтересованим појединцима и институцијама, како у научно-истраживачком тако и у едукативном раду, а све у циљу бољег и ефикаснијег лечења пацијената. Клиника свакако има довољан број оних који то желе и што је подједнако важно, који то и могу.

Углед који Клиника има у Европи, али и свету, током свог 90-годишњег постојања и рада, потврђен је активним учествовањем на значајним међународним конгресима, скуповима, секцијама и састанцима, увелико је потрошен годинама ратова, немаштине, моралног и сваког другог пропадања, које су, дубоко смо уверени, неповратно иза нас. Уназад неколико година Клиника је крупним корацима кренула пут развоја и осавремењавања.

Афирмација Клинике, како је ми сагледавамо, једино је могућа путем сталног унапређивања како стручних тако и организационих квалитета рада, публиковањем радова у реномираним часописима, узимањем активног учествовања на међународним конгресима, писањем квалитетних монографија и уџбеника, непрестаним усавршавањем лекара специјалиста у иностраним установама од значаја.

У циљу подизања квлитета здравствене неге и сестринске активности усмерене су на контуирану едукацију. Теме стручних састанака, одржаваних и на Клиници и у Клиничком центру Србије, одржаване у организацији Удружења медицинских сестара – техничара Србије "Сестинство", су разноврсне: Новине у сестринској професији, делокруг рада медицинксих сестара у офталмологији, стандарди и процедуре, значај добре комуникације са болесницима у оквиру тимова и др. Исто тако сестре са својим радовима учествују на многим конгресима и сипмозијумима у земљи и иностранству, размењујући тако знања и искуства са другим медицинским сестрама Европе.

ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ПАТОХИСТОЛОГИЈУ

У нашој земљи, организовани рад на пољу офталмопатологије везан је за Офталмопатолошку лабораторију Клинике за очне болести у Београду, и име проф. др Олге Литричин.

Офталмопатолошка лабораторија основана је 1951. године у згради радне јединице Б, у Вишеградској улици број 22.

Др Дејан М. Рашић, начелник

У историји развоја офталмолошке службе, 1921. година представља прекретницу. Те године је, 30. јуна, постављен први редовни професор др Ђорђе Нешић при катедри офталмологије.
 
Очна клиника, званично је основана 9. јула исте године. Од тада је ова установа развијала своју вишеструку активност, бележила сталан успон, а уједно је делила судбину са народом и државом који су пролазили кроз тешке периоде.
 
Очна клиника је првобитно била у згради у којој се налазила прва „Болница вароши и округа Београд”, у тадашњој Видинској улици 19, касније названој Џорџа Вашингтона. После Другог светског рата, 1947. Године, Очно одељење Опште државне болнице, улази у састав Очне клинике, али просторно остаје и даље у Вишеградској улици 22. Клинику за очне болести, тако, чине две радне јединице, А - у улици Џорџа Вашингтона 19 и, Б - у улици Вишеградска 22.   

Радна јединица А Очне клинике, 28. и 29. јуна 1983. године, пресељена је у три клиничке зграде „старе” ВМА, у улици Пастерова 2 - зграде Очне и Кожне клинике ВМА и зграду Катедре ВМА, све међусобом спојене стакленим пасарелама у функционалну целину (почетком 1983. године завршена је нова зграда Војно-медицинске академије на Бањици, тако да су постепено напуштане просторије у Пастеровој улици у којој се до тада налазила Војно-медицинска академија).

Очна клиника, сматра се првом клиником основаном од тек отвореног Медицинског факултета у Београду.

Током НАТО бомбардовања, управни одбор КЦС-а доноси одлуку о пресељењу радне јединице Б из Вишеградске улице у Пастерову. Клиника за очне болести од априла 1999. године ради на једној локацији са укупно 156 болничких кревета.

Као референтна установа за Србију и Црну Гору, као и друге земље региона, и као наставна база за студенте медицине и лекаре на специјализацији, Клиника за очне болести је морала да има све субспецијалности офталмологије. Договором, у оквиру факултета и КЦС-а одређено је да се неуроофталмологија развија, пре свега, кроз Клинику за неурохирургију и Клинику за неурологију, док је ергоофталмологија нашла своје место у оквиру Института за медицину рада.
 
Клиника је, током 60-тих година XX века, била још увек организована у велика, неспецифична одељења. Тако је, на пример, у делу Клинике у улици Џорџа Вашингтона 19, радној јединици А, постојало прво мушко, друго женско одељење, треће одељење за медикаментно лечење и инфекције ока, и четврто дечје одељење. У радној јединици Б, постојали су, у то време, на првом спрату мушко хирушко одељење, на другом спрату операциона сала и женско хирушко одељење, на трећем спрату дечје и женско мешовито одељење, и у дворишној згради мушко мешовито одељење. У оба дела Клинике било је 250 болесничких постеља.
 
Савремена кретања у офталмологији наметнула су формирање специјализованих кабинета и амбуланти, поред постојања специјализованих одељења.
 
Прво почињу да се формирају специјализовани кабинети и лабораторије: за страбологију, флуоресцеинску ангиографију, контактна сочива, глауком. Од специфичних одељења прво је формирано глаукомно одељење, 1970. године, док је две године раније, октобра 1968. године, након повратка др Д. Цветковића из Минхена оформљен кабинет за глауком (прве зачетке будућег кабинета за глауком створио је проф. др Златимир Кецмановић, око 1964. године). У радној јединици Б, 1975. године формиран је глаукомни кабинет. Прве трепанотрабекулектомије почеле су да се раде 1975. године.
 
Нараста сазнање, наметнуто и свакодневном клиничком праксом, да је потребно општу офталмологију поделити у поједине уже области у којима би одређени, високоспецијализовани тимови вршили дијагностику, медикаментно и хирушко лечење. Уместо клиничких офталмолога, који би подједнако успешно радили и страбизам, и кератопластику, и катаракте, и аблације ретине, све се више диференцирају тимови који раде, пре свега, одређену област.
 
Проф. др Софија Бига, 6. марта 1961. године, оснива ортоптички кабинет (касније службу за поремећаје мотилитета и лечење слабовидости), у радној јединици А Очне клинике. Одласком проф. Биге у пензију, руковођење страболошком службом преузима прим. др Борислав Вуков (до 1978. године) са својим сарадницима.
 
Специјализована амбуланта за телескопске наочари почела је са радом априла 1979. године.

Специјализована амбуланта за сузни апарат и орбиту званично је оформљена 1981. године.
 
Примену гонископије уводи проф. Кецмановић, апланационе тонометрије проф. Цветковић.
 
Прва операција против аблације ретине на Клиници урађена је 1926. године.
 
Први ултразвучни апарат набављен је 1970. године. Проф. др Милан Благојевић и прим. др Божидар Илић, након боравка код Карл-а Оссоинг-а (великог имена ултразвучне методе у офталмологији), у Бечу 1968. и 1970. године, чине да Клиника постане једна од првих установа у тадашњој Југославији која је увела рутинску ултразвучну дијагностику - после Очне клинике у Загребу, а истовремено са Очном клиником ВМА у Београду и Гинеколошком клиником у Београду.
 
Локална ексцизија интраокуларних тумора, уз анатомско и функционално очување ока, уводи се код нас 1968. године, од стране проф. др Олге Литричин. У то време, ова интервенција примењивана је као начин лечења у малом броју центара у свету. Прве блок ексцизије тумора цилијарног тела учињене су одмах потом, прве хориоидектомије 9 година касније (О. Литричин), а циклохориоидектомије још две године касније (З. Латковић).
 
Прва флуоресцеинска ангиографија урађена је 6. децембра 1969. године (доц. др Душан Стојановић). Осам година касније, 1977. године, набављена је савременија фундус камера која и данас постоји и ради.
 
Амбуланта за испитивање колорног вида настала је 1963. године, а први ласер (аргон ласер фотокоагулатор) набављен је марта 1976. године. Тада је формиран и кабинет за ласерфотокоагулацију, у радној јединици Б.
 
Кабинет за функционална испитивања организован је од стране др Ружица Томовић.
 
Адаптометар по Голдману набављен је 1966. Године, а две године касније и периметри по Голдману и Фридману.
 
Апарат за компјутеризовано испитивање видног поља набављен је 1986. године.
 
Дечје специјализовано одељење има своју дугу и плодну историју.
 
Примена методе факоемулзификације код нас, почела је неколико година касније у односу на прву примену у свету, 1981. године.
 
У последњих неколико година Клиника је готово у потпуности ревитализована. Набављена је комплетна опрема за модерну витреоретиналну хирургију чиме је иста опорављена, а набавком два најмодернија микроскопа за задњи сегмент ока и подигнута на завидан ниво.
 
Такође су набављени ново компјутеризовано видно поље, фундус камера, два ласера за LFC и YAG ласер те су сви ови сегменти поново почели са радом. Почео је са радом и кабинет за ОСТ. Реконструисано је 5 амбуланти и саграђене две нове. Започела је са радом Дневна болница за медикаментозну ретину и дијабетес, као и Центар за дневну хирургију катаракте, опремљена најмодернијим микроскопима и опремом у коме се оперишу и до 24 пацијента дневно.
 
Цело приземље амбулантно-поликлиничког дела је реновирано и првобитни шалтери су замењени са 8 нових и инфо пултом.
 
Највећи део Клинике повезан је у јединствену базу података, у оперативни опус је уведено више нових операција, а Клиника је у свим сегментима почела са радом у две смене.
 
Јуна 1989. године, поводом 68 година свог постојања и успешног рада, Клиника добија и Орден рада.

БИОГРАФСКИ ОСВРТ НА НЕКА ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ИМЕНА КЛИНИКЕ

У свом дугом радном и животном веку, Проф. др Ђорђе Нешић (1873-1959) дао је веома значајан допринос научном и здравственом развоју офталмологије и може се сматрати оснивачем ове гране медицине код нас. Пошто је поред медицине студирао и физику, показивао је и интерес за конструкцију електромагнета. Тако је, према његовим инструкцијама, израђено 5 преносивих и 2 џиновска електромагнета, захваљујући којима је било могуће екстраховати магнетска страна тела из ока, чиме Клиника за очне болести постаје један од највећих центара те врсте, како у земљи тако и ван ње. Други домен стручне активности проф. др Нешића састојао се у примени биогених стимулатора и њиховом утицају на ћелијски метаболизам (тзв. ткивна терапија; имплантати 6 дана конзервисане плаценте и аутоклавиране на 120ºC током једног часа), за чију примену је конструисао и посебну металну бризгалицу. На том пољу сарађивао је са Проф. Филатовим из Одесе, док су му у Београду помагали тадашњи асистенти, др Олга Литричин и др Миливоје Радовановић. У време када није било антибиотика и кортикостероида, ткивна терапија била је широко коришћена. При крају своје каријере велики део активности посветио је организацији на сузбијању трахома у ендемским крајевима тадашње Југославије, као и профилакси очних повреда. За редовног члана Српске академије наука и уметности изабран је још 1947. године, а био је и члан руског, пољског, чешког и бугарског офталмолошког друштва. Професор Нешић (заједно са Проф. др Аћимом Марковићем) био је и први који је написао уџбеник из очних болести за студенте медицине. Као лекар на бојном пољу одликован је златном и сребрном медаљом за храброст, медаљом Обилића, орденом Белог орла са мачевима. Поред тога, одликован је орденом Светог Саве I реда, орденом Cрвеног крста, Југословенском круном, Орденом заслуга за народ I реда, Орденом братства и јединства I реда.
 
Званичан назив Клиника за очне болести „Проф. др Ђорђе Нешић”, дотадашња Очна клиника добила је 1970. године, приликом прославе 50 година рада Медицинског факултета у Београду. Ово име, као знак признања професору Нешићу за његов допринос унапређењу науке и струке, Клиника носи и данас.
 
Проф. др Аћим Марковић (1891-1968) био је, поред осталог, и велики стручњак ра рефракцију. У уџбенику за студенте медицине, писаном заједно са проф. Нешићем, поглавље о рефракцији и мотилитету ока тако је систематизовано и стручно приказано, да је још увек остало непревазиђено у нашој средини. Такође, још пре II светског рата указивао је на значај туберкулозе у настанку увеитиса.
 
Прим. др Божидар Милошевић (1891-1976) први је наш офталмолог који се код Проф. Амслера и Вереја у Цириху упознао са индикацијама, техником и интерпретацијом налаза при прегледу очне водице. Покушао је да изолује узрочнике менингоувеитиса код Харадине болести, убризгавајући субретиналну течност болесника у цереброспинални простор зеца.
 
Проф. др Здравко Нижетић (1895-1947) уводи код нас методе као што су дакриоцисториностомија, периартеријска симпатектомија, а увођењем кератопластике у клиничку праксу проф. Нижетић постаје светски признат и познат. Ову интервенцију почео је да ради 1933. године и у његову установу долазили су офталмолози из иностранства. Проф. Нижетића, заједно са Filatovim, Sourdille-ом, Arrugom, Franceschetti-јем, Paufique-ом и другима, убрајају у пионире кератопластике – имао је своју оригиналну технику, конструисао је и неке оригиналне инструменте и проширио је тадашње индикације за кератоплатику.
 
Прим. др Милован Данић (1897-1986) био је један од водећих широкообразованих офталмолога практичара. Коаутор је уџбеника из офталмологије за студенте из 1970. године.
 
Проф. др Миодраг Станковић (1898-1977) један је од оснивача Одбора за решавање класификације слепила и борбе против слепила у тадашњој Југославији. Цитиране су његова метода лечења ulcus-a serpens-a утрљавањем пронтозила, случај дуплог Kayser-Fleischer-овог прстена, оригиналан знак за рану дијагностику конгениталног глаукома у виду лажне фотофобије (на вештачку, али не и на дневну светлост), модификација ириденклеизе са укљештењем базалног дела дужице уз очување сфинктера пупиле, метода убризгавања ваздуха под вежњачу приликом препарисања исте код антиглаукомних фистулизирајућих операција, док је једна француска фирма израдила на основу његових нацрта инструмент „дупликатор” за операције страбизма, као и инструмент „сфинктеротом”
 
Проф. др Владимир Чавка, (1900-1984), академик, у своме раду бавио се проблемом глаукома (објавио транссклерални оперативни метод са дијатермијом у циљу нормализације очног притиска; установио постојање центара за интраокуларни притисак у фронто-орбиталним ареама, где је открио асоцијативне путеве за очни и крвни притисак; описао је нову клиничку слику хетерохромног јувенилног глаукома), увео је операцију „plastica pontiformis” код пространих тумора капака, бавио се кератопластиком (радио је и тоталну кератопластику), у лечењу малигне миопије и неких дегенеративних процеса у оку примењивао је имплантацију конзервиране плаценте у прењу очну комору (са објашњењем да се том приликом ослобађа хистамин и ацетил-холин, што доводи до хиперемије и побољшања метаболизма у оку), у лечењу аблације ретине примењивао је метод ламеларне ресекције склере (са инвагинацијом издвојене ламеле склере у лежиште ресецираног дела), у циљу истраживања адхезивног хориоретинитиса примењивао је смрзавање склере помоћу хлоретила, при операцијама тумора орбите радио је горњу и доњу остеоорбитотомију, код обољења живца радио је декомпресију коштаног дела оптичког канала, урадио је трансплантацију сочива кадавера у око болесника, итд.
 
Доц. др Ђорђе Лукић (1907-1985) радио је интракапсуларну екстракцију катаракте у време када се није знало за α-химотрипсин нити за криохирургију, већ се за екстракцију сенилне катаракте употребљавала Arrugina пинцета, а предња комора се отварала аб интерно Graefe-овим ножем. Позната је његова модификација ириденклеизе, при којој је уклештио само периферни део дужице, остављајући зеницу кружног облика са сачуваним сфинктером пупиле. Био је један од првих код нас који се заинтересовао за нове токове у дијагностици и лечењу слабовидости и разрокости.

Проф. др Олга Литричин (1918-     ), први је српски офталмопатолог (завршене две специјализације - офталмологија и патологија), оснивач Лабораторије за офталмопатологију 1951. године, при Клиници за очне болести (радна јединица Б у Вишеградској 22), која касније добија и свој микробиолошки део (1965. године), и служила је више година као центар СЗО за рану цитолошку дијагностику трахома (прва изолована Цхламидиа трацхоматис). Проф. Литричин, једно од највећих имена послератне српске офталмологије, учествовала је у различитим активностима СЗО, почев од сузбијања трахома у Европи и другим континентима, преко акција спречавања слепила у Европи и Алжиру, и учешћа у научној групи за израду интернационалне Хистолошке класификације тумора ока и аднекса од 1973-1978. године. Као консултант СЗО боравила је у земљама југоисточне Азије у циљу унапређења последипломске наставе и научно-истраживачког рада. Добитник је Златне медаље за трахом (Париз, 1975.), први аутор изузетно великог броја научних радова штампаних и цитираних у светској литератури.
Др Миливоје Радовановић (1919-    ), блиски сарадник Проф. Нешића, први је српски офталмолог позван у Светску здравствену организацију као саветник за офталмологију, 1956. године. За вишегодишњи рад на сузбијању трахома одликован је 1954. године у Паризу златном медаљом Интернационалне лиге за борбу против трахома.
 
Проф. др Златомир Кецмановић (1919-      ), истакнути професор офталмологије који је своју каријеру и пуну афирмацију стекао на Клиници за очне болести „Проф. др Ђорђе Нешић”. Први је код нас увео методу ласерфотокоагулације, и први је супспецијалиста у нашој земљи из области хирургије аблације ретине. Почев од 1966. године, радио је на Клиници за очне болести Клиничко-болничког центра Звездара, где је обављао и дужност начелника Клинике све до пензионисања. Објавио је преко 120 стручних и научних радова у домаћим и страним часописима. Неки од радова цитирани су у иностраним часописима. Стипендиста је Humboldt-ове фондације.

Проф. др Милан Благојевић (1920-1998) постао је други доктор медицинских наука на Медицинском факултету у Београду, 1955. године. Био је офталмолог у најширем смислу те речи, решавајући како клинички тако и хируршки проблеме из готово свих области офталмологије. Посебан доринос остварио је у концепцији савремене организације Клинике – стварање посебно специјализованих одељења, кабинета, амбуланти, лабораторија, што је омогућило, у будућности, пружање врхунске здравствене заштите, обављање научно-истраживачког рада у клиничким оквирима и одржавање наставе на свим нивоима. Био је члан управе Европског офталмолошког удружења.
 
Проф. др Иван Станковић (1921-1973), један од декана Медицинског факултета у Београду, дао је значајан допринос разумевању симпатичке офталмије, био је први у нашој средини који се бавио генетиком очних болести, допринео је увођењу флуоресцеинску ангиографију код нас, оснивач је Очног одељења у Клиничкој болници града Београда на Звездари (1966. године) које касније прераста у Институт који носи његово име, био је писац уџбеника из офталмологије за студенте медицине (заједно са проф. др Олгом Литричин и проф. др Миланом. Благојевићем). Први је у земљи оперисао катаракту Krwawicz-овом методом криоестракције, 1964. године. Увео је и примену Preziossi-Scheie-ове методе термофистуле, у циљу постизања што боље нормализације интраокуларног притиска.
 
Проф. др Александар Паруновић (1931-1998), редовни члан The Royal College of Ophthalmologists. Један од најбољих студената медицине у својој генерацији. Завршио је специјализацију из офталмологије на Клиници за очне болести „Проф. др Ђорђе Нешић”. Магистар и доктор медицинских наука. Био на усавршавању у највећим светским офталмолошким центрима, укључујући Proctor I Foundation у San Francisku и Moorfields Eye Hospital у Лондону. Супспецијалиста за обољења и хирургију предњег сегмента ока и оснивач одељења чија је делатност ова патологија. Објавио 130 стручних и научних радова у домаћим и страним часописима. Према подацима Citation Index-a, радови Проф. Паруновића цитирани су у иностраним часописима више од 50 пута.
 
Проф. др Синиша Ђаковић (1932-1999), међу првима у земљи применио је ласер терапију у циљу нормализације интраокуларног притиска код глаукома. Боравећи у Москви, упознао се са оригиналним микрохируршким методама лечења глаукома и корекције миопије, и био први код нас који је применио иридоциклоретракцију код ангуларних форми глаукома, као и радијалну кератектомију у циљу корекције миопије.
 
Проф. др Добросав Цветковић (1933-      ), дугогодишњи директор Института и први супспецијалиста за глауком у нашој земљи. Дипломирао је на Медицинском факулатету у Београду као један од најбољих студената своје генерације. Специјализацију из офталмологије завршио на Клиници за очне болести „Проф. др Ђорђе Нешић”, а усавршавао се на водећим клиникама у Немачкој– Минхен, Вирцбург, Келн, као стипендиста Humboldt-ове фондације. Члан је Немачког офталмолошког друштва и Европског удружења за глауком. Објавиом око 180 стручних и научних радова у домаћим и страним часописима. Неки од радова Проф. Цветковића цитирани су у иностраним часописима.
 
Проф. др Слободан Голубовић (1944-    ) директор Института за очне болести од 2001. до 2008. први супспецијалиста за глауком у нашој земљи. Дипломирао је на Медицинском факулатету у Београду 1939. Специјализацију из офталмологије завршио на Клиници за очне болести „Проф. др Ђорђе Нешић” 1976, а усавршавао се на водећим клиникама у Великој Британији (Moorfields’ eye hospital и друге). Члан је Немачког офталмолошког друштва и Европског удружења за глауком. Објавиом око 65 стручних и научних радова у домаћим и страним часописима. Добитник плакете Српског лекарског друштва 1994, председник офталмолошке секције 1991-1995 и уредник часописа “Acta ophthalmologica Yugoslavica”.

Проф. др Иван Стефановић (1964-     ) директор Клинике за очне болести од јануара 2008. Дипломирао је на Медицинском факулатету у Београду са просеком 10 и добио повељу Српског Лекарског Друштва као најбољи дипломирани студенат у генерацији. 1990. године се запослио на Институту за очне болести као лекар на специјализацији из офталмологије, а специјализирао је 1993. године и тако постао најмлађи специјалиста у историји Очне клинике. Усавршавао се у Антверпену у Белгији код Проф. др Реље Живојиновић.  Магистрирао је 1992., а докторску дисертацију одбранио 1999. године. 1994. изабран за звање асистента, 2000. за доцента, а од јануара 2010. Ванредни проф. Медицинског факултета у Београду. Ментор многим одбрањеним докторским и магистарским радовима, организатор многобројних Конгреса. Предавач је у Школи ултразвука, као и на Дефектолошком факултету. Објавио је две монографије, аутор је и коаутор преко 100 стручно научних радова од којих је 6 у часописима индексираним по SS, а четрнаест на проширеној SCI листи или Medline-у. Од јануара 2008. године Клиника је у потпуности реновирана, отворене су две нове амбуланте, као и најмодернији одсек за Дневну хирургију катаракте у региону.

Циљ овог кратког подсећања на историјске околности у којима је настајала и развијала се офталмологија код нас, подсећања на пионире офталмолошке науке код нас, људе већином школоване у иностранству, који су својим животом и радом оставили неизбрисиве трагове и примере, и то не само на овим просторима, упознавање како стручне тако и шире јавности са славном прошлошћу Очне клинике заправо је вид нескривене напомене, која се просто намеће за обавезу свима нама који тренутно радимо на Клиници, да свим својим напорима покушамо да поново заузмемо место које нам свакако припада у европској, па и светској офталмологији.

Преглед на Клиници обавља се на основу Упута издатог од надлежног очног лекара из Дома здравља или друге здравствене установе са електронски заказаним термином прегледа и решењем лекарске комисије Фонда за осигуранике ван територије Београда.

Дани када је Клиника увек хируршки дежурна су: понедељак, среда и четвртак. Дан када Институт никада није дежуран за ургентне случајеве је уторак (дежурна је Градска болница на Звездари). Клиника је хируршки дежурна три викенда у месецу док је један викенд дежурна Градска болница на Звездари.

Пријеми на болничко лечење се заказују, осим када су у питању хитни случајеви.

За пријем на болничко лечење потребан је Упут за болничко лечење издат од стране надлежног очног лекара из Дома здравња или друге здравствене установе оверен од стране Фонда за осигуранике ван територије Београда.

Прегледи у специјалистичким консултативним амбулатнама се искључиво заказују електронским путем (ИЗИС).
Прегледи у специјализованим кабинетима се искључиво заказују електронским путем (ИЗИС).

Пацијент је у обавези, да пре пријема на болничко лечење, обави одређене неопходне анализе и прегледе, у зависности од врсте очне патологије и општег стања организма. Један део тих анализа и прегледа, уколико је потребно, поново се обавља и у оквиру Клинике.

Пацијента, поред офталмолога, обавезно прегледа и лекар интерниста, а потом анестезиолог, који даје завршну сагласност за извођење хируршке интервенције.

Пацијенти су дужни да током хоспитализације стриктно поштују Кућни ред Клинике.

Посете болесницима су сваког радног дана од 14:00-15:00 часова, а четвртком и недељом од 14:00-16:00 часова.

Служба за АНЕСТЕЗИЈУ И РЕАНИМАЦИЈУ

Организационо припада Клиници за анестезију и реанимацију КЦС.

• Проф. др Гордана Влајковић, начелник
• Прим. Др Милица Стојановић - Денчић
• Др Анђелка Тривић

Служба за ИНТЕРНИСТИЧКЕ ПРЕГЛЕДЕ

• Др сци. мед. Мр. сци. мед. др Ивана Вранић, специјалиста интерне медицине, суб. спец. кардиологије