Универзитетски клинички центар Србије

Процес акредитације

1. Уговарање акредитације

Уговор о акредитацији број Р1-60-02 је потписан дана 25.04.2018. године. Потребан материјал и усмене инструкције за процес самооцењивања је испоручен здравственој установи 25.09.2018. године године.

2. Самооцењивање

У Клиници за ОРЛ и МФХ Универзитетског клиничког центра Србије је у периоду од 25.09.2018. године до 15.03.2019. године урађен процес самооцењивања. Поступак самооцењивања реализован је поштујући обавезе Агенције у поступку самооцењивања из члана 7 и члана 19 Уговора о акредитацији.У процесу самооцењивања учествовало је осам тимова који су бројали од осам до десет чланова. У тимовима су били заступљени запослени свих нивоа образовања и свих нивоа одговорности у датој служби. Сваки тим је имао вођу тима за самооцењивање који су били одговорни за рад тимова и комуникацију са координатором за акредитацију.

Тим за самооцењивање је био састављен од:

Координатор за акредитацију:

Проф.др Милован Димитријевић
Спец.стриковна сестра Тања Ердељановић

Вође тимова за самооцењивање:

1. Проф.др Ненад Арсовић
2. Проф.др Милован Димитријевић
3. Доц.др Љиљана Чворовић
4. Доц.др Бојан Павловић
5. Доц.др Зоран Дудварски
6. Доц.др Александар Тривић
7. Асс.др Ана Јотић
8. Асс.др Миљан Фолић

Оцењивањем су обухваћени следећи сетови стандарда:

Извештај о самоцењивању је достављен Агенцији дана 15.03.2019. године под бројем Р1-60-03/2019.

3. Спољашње оцењивање

Акредитацијска посета спољашњих оцењивача је почела 06.11.2019. године и трајала је два дана. У процес спољашњег оцењивања је било укључено четири спољашња оцењивача. Спољашњи оцењивачи су податке самооцењивања добили од Агенције за акредитацију 35 дана пре акредитацијске посете. Након завршетка акредитацијске посете Спољашни оцењивачи су доставили извештај о спољашњем оцењивању дана 25.11.2019. године под бројем Р1-60-06/2019.

На основу процентуалне заступљености добијених оцена, директор Агенције је на основу члана 199. Закона о здравственој заштити и члана 18. Правилника о акредитацији здравствених установа, других правних лица и приватне праксе, донео решење о акредитацији Клиници за ОРЛ и МФХ Клиничког центра Србије на максимални период од 7 година.

1. Оториноларинголошка секција СЛД: http://www.sld.org.rs/otorinolaringoloska-sekcija
2. Европско удружење ОРЛ: http://www.orl-bal.info
3. Удружење максилофацијалних хирурга Србије: http://www.umfhs.org/web/
4. Српски актив отолога: http://serbianotology.org/

САВЕТИ ПАЦИЈЕНТИМА СА ОСЛАБЉЕНИМ СЛУХОМ

Ослабљен слух, заглушеност и запушеност, зујање и вртоглавица су чести симптоми обољења ува. Ослабљен слух може бити:

• последица старења,
• оштећења слуха услед буке или неког специфичног обољења,
• услед присуства ушне масти у спољашњем слушном ходнику,
• услед запаљења средњег ува,
• последица вирусне инфекције

Зујање је такође врло често симптом обољења ува. Пацијенти са свим овим наведеним тегобама треба да се јаве оториноларингологу који ће спровести дијагностички поступак. Све ове наведене тегобе и обољења у највећем броју случајева могу се успешно лечити одређеним терапијским поступцима, лековима, слушним апаратима или хируршким интервенцијама.

Наведене процедуре могу пацијентима значајно поправити или вратити слух и омогућити квалитетан живот, или зауставити даље пропадање слуха.

Комплетна дијагностика и терапија се може спровести на Клиници за оториноларингологију и максилофацијалну хирургију Клиничког центра Србије.

САВЕТИ ПОСЛЕ ТОНЗИЛЕКТОМИЈЕ

Крајници (или палатиналне тонзиле) су два органа која се претежно састоје од лимфног ткива, и налазе у тонзиларним ложана са обе стране језика. Трећи крајник (или правилније аденоидна вегетација) је накупина лимфног ткива која се налази из шупљине носа, на крову ждрела. Хирушка интервенција уклањања палатиналних тонзила се назива тонзилектомија, а уклањања аденоидне вегетације аденоидектомија. Хирушка интервенција се изводи према утврђеним медицинских индикацијама ( честе гнојне ангине ) у општој анестезији. Уобичајено је да, уколико не дође до компликација постоперативно, пацијент остаје хоспитализован на клиници до 24х сата после интервенције. Контроле оперисаних пацијената се заказују у складу са договором са хирургом који је учинио интервенцију. По отпусту са клинике, информисан о радном времену клинике у којој је пацијент оперисан, као и најближим доступним дежурним хирушким установама (у случају да дође до јављања постоперативних компликација).

После тонзилектомије или аденоидектомије, на месту тонзила или аденоида долази до стварања белих фибринских наслага, које саме од себе отпадају када дође до епителизације ткива испод њих. Ове беле наслаге нису знак инфекције и њихово постојање не треба бринути пацијента. Не сме доћи до насилног механичког скидања фибринских наслага, обично храном или предметима, јер може доћи до обилног крварења. Такође, пацијенти могу имати непријатан задах из уста због постојања ових фибринских наслага, док не отпадну, што је уобичајено у постоперативном току..

Процес опоравка после операције траје у просеку две до три недеље. Постоперативно током тог периода се препоручује следеће:

1. Уношење течности. Пацијенту се саветује да пије доста течности, у виду воде, чајева, супе, да не дође до дехидратације. Не препоручују се јако слатки воћни и газирани сокови, као ни јако врући и загрејани напици. Некада се дешава да постоперативно дође и до мучнине праћене повраћањем, тако да у том случају треба уностити још више течности. Уколико дође до дехидратације праћене слабошћу, јавити се свом лекару.
2. Исхрана. Код тонзилектомисаног пацијента препоручује се блага кашаста и пасирана храна. Треба избегавати јако зачињену храну, преврућу храну, разне грицкалице. Сладолед се може конзумирати, али препоручљиво је узимати неутралне укусе (нпр. ванилу). Због бола у грлу приликом гутања и жвакања који се јавља постоперативно, пацијент ће имати мањих или већих проблема са исхраном, и може доћи до губитка на тежини, што је уобичајено. Треба се трудити да се исхрана спроводи редовно, у виду мањих, али чешћих оброка, без обзира на бол. Не треба гладовати.
3. Бол и повишена температура. Постоперативно пацијент ће осећати бол у мањој или већој мери, што је индивидуално; као и временски период трајања бола. Бол се може јавити у грлу, врату и у ушима обострано. Може доћи и до јављања повишене темературе. Ове тегобе су уобичајене после оваквих хир. интервенција. Бол и повишену темературу треба решавати узимањем аналгетика који су доступни на тржишту у прописаним дозама (нпр. Бруфен, Парацетамол, Панадол, Ефералган). Треба избегавати аналгетике као што су Андол и Аспирин. Уколико је тел. температура виша од 38Ц, јавити се свом лекару.
4. Активност. У периоду опоравка, треба избегавати све врсте јачих активности, напорне тренинге, бављење спортом. Ово подразумена боловање са посла или поштеда од вртића или школе. Код одраслих повратак на посао и код деце повратак у школу, планирати тек по увођењу нормалног режима исхране и обустављања аналгетске терапије. Путовања далеко од здравствених установа или авионом се строго забрањује у периоду опоравка.
5. Посете. Посете пацијенту треба свести на минимум. Не долазити у контакт са особама које имају неку врсту респираторне инфекције, поготову са болесном децом. Свака инфекција у постоперативном току може потенцијално довести до крварења.
6. Хигијена. Свакодневно одржавати хигијену тела и усне дупље, нормално се купати и туширати, али не врелом водом. Нормално прати зубе. Избегавати парна купатила, сауне, вреле купке, масажне каде са топлом водом.
7. Дисање. У периоду опоравка може доћи до отежаног дисања на уста, хркања, осећаја страног тела у грлу, што је последица отока у грлу. Када оток спадне, најкасније до 10-14 постоперативног дана, дисање на нос и уста ће бити нормално.

Крварење. Може доћи до повремене појаве сукрвичавог садржаја у испљувку у периоду опоравка. У случају јављања веће количина свеже црвене крви у устима треба се јавити свом лекару. Пацијент треба остати смирен и доћи до најближе дежурне хирушке здравствене установе, пожељно оне у којој је хирушка интервенција и рађена. Треба обавезно доћи у пратњи, не седати у возило самостално и довозити се до здравствене установе.

Уколико има недоумица и нејасноћа око било којег од ових савета, треба разговарати са својим хирургом.

АЛЕРГИЈСКИ РИНИТИС Ј30

Алергијски ринитис је хронични запаљенски процес слузнице носа настао као последица деловања алергена. Најчешће се јавља код школске деце и младих одраслих особа, а ретка је појава после 65. године живота.

Алергијски ринитис се класификује на основу неколико критеријума:

1. Према изложености узрочном алергену: сезонски (изазван различитим врстама полена, поленска кијавица), перенијални (изазван алергенима који постоје преко целе године) и професионални (изазван алергенима на радном месту).
2. Према дужини трајања симптома болести: интермитентни (симптоми трају мање од четири дана недељно или мање од четири недеље) и перзистентни (симптоми трају дуже од четири дана недељно или дуже од четири недеље).
3. Према интезитету симптома болести: благ (не нарушава квалитет живота) и умерен односно тежак (изазива поремећај једног или више параметара квалитета живота: поремећај спавања, поремећај дневне активности, спорта и рекреације, проблеми на радном месту или у школи и појава непријатних симптома).

Сезонски алергијски ринитис се одликује појавом симптома у сезони полена узрочника, али код великог броја болесника симптоми се настављају и у постсезони као последица неспецифичних хиперреактивних реакција и придружене инфекције. Главни симптоми су кијање, обилна секреција из носа, свраб у носу и очни симптоми (црвенило вежњача, сузење), с тим што увек постоји мањи или већи степен опструкције носа.

Перенијални (целогодишњи) ринитис карактерише присуство симптома током целе године. Главни симптом је опструкција носа са свим последицама које проистичу из хроничног отежаног дисања на нос: главобоља, губитак чула мириса, осећај сувоће у ждрелу, заглушеност ушију и ослабљен слух.

Терапија алергијског ринитиса зависи од врсте алергена узрочника, интензитета и трајања симптома и постојања придружених болести. Лечење може бити специфично усмерено према узрочнику (мере избегавања алергена и алерген специфична имунотерапија) и неспецифично (мере избегавања провоцирајућих фактора, медикаментна и хируршка терапија).

ЗАШТО ЈЕ БИТНО УРАДИТИ СКРИНИНГ СЛУХА КОД НОВОРОЂЕНЧЕТА?

Урођено оштећење слуха је најчешћи урођени сензорни дефицит и јавља се код 1 до 2 од 1000 живорођене деце . Ова учесталост јављања оштећења слуха је деценијама непромењена. Скрининг слуха је уведен да би се што раније открио овај хендикеп и уклониле његове последице. Оштећење слуха значајно утиче на развој централног нервног система и развој говора код деце. Студије су показале да је говорно-језички развој рано дијагностиковане и рехабилитоване деце са урођеним оштећењем слуха приближан говору њихових чујућих вршњака већ око четврте године.

Због тога је у великом броју земаља уведен неонатални скрининг слуха, који се ради првих дана по рођењу, а најкасније до навршеног првог месеца. На тај начин се откривају деца код којих се сумња на оштећење слуха. Она се онда упућују на даља аудиолошка испитивања којима се потврђује или искључује постојање трајног оштећења слуха, најкасније до навршена три месеца живота.

Скрининг слуха обавља се у породилиштима помоћу специјалних апарата који аутоматски мере отоакустичке емисије. Отоакустичке емисије су звук који емитују здраве слушне ћелије у унутрашњем уву. Уколико постоји оштећење слуха на нивоу унутрашњег ува тј. кохлее, отоакустичке емисије се неће регистровати. Најчешће се користе транзијентне отоакустичке емисије (Трансиент ОтоАцоустиц Емиссионс – ТЕОАЕ). Апарат аутоматски јавља да ли је беба прошла на тесту (резултат -Пасс) што указује на уредан слух, са прагом бољим од 30 дБ. Уколико беба не пролази на овом тесту (резултат- Фаил) постоји могућност оштећења слуха. Такав резултат може се добити и код неких других стања, као што је страно тело или течност у спољном слушном ходнику, течност или негативан притисак у средњем уву, висок ниво буке у просторији.

Скрининг слуха не треба радити првог дана по рођењу, јер су отоакустичке емисије незреле у првим сатима, што утиче на резултат. Битно је да беба буде мирна и тиха током извођења теста. Уколико беба и на поновном тесту после две недеље не прође, упућује се на даље испитивање слуха у аудиолошки центар.

За бебе које су провеле више од два дана у интензивној нези, ризик за настанак оштећења слуха је већи до 20 пута него код беба које нису имале никаквих проблема приликом порођају. Услед недостатка кисеоника, интракранијалног крварења или хипербилирубинемије, ова деца су склона разним оштећењима слушног пута. У тим случајевима је скрининг отоакустичким емисијама недовољан. Код такве деце испитују се и аудитивних евоцираних потенцијала можданог стабла (Браинстем Евокед Респонсе Аудиометрy-БЕРА). Бебе из интензивне неге, а поготово оне превремено рођене, требају да буду на аудиолошком праћењу најмање до навршених 12 месеци коригованог узраста.

Уколико скрининг слуха није урађен Вашој беби у породилишту или је беба била у инкубатору, на интензивној нези или је превремено рођена, обавезно је урадити га у току првих месец дана. Решења за оштећења слуха постоје, и рано откривање проблема је од пресудног значаја за превазилажење овог хендикепа.

БЕРА тест

БЕРА тест (Браинстем евокед респонсе аудиометрy или акустички евоцирани потенцијали, АЕП ) је отонеуролошки тест који мери способност слушног пута да спроводи нервне импулсе као одговор на звук. Функционише по принципу мерења мождане активности при емитовању звука разлучитих фреквенција и јачине, слично ЕЕГ тесту. БЕРА тест бележи нервну активност од кохлее, где су смештене слушне ћелије, до слушних центара у продужној мождини.

Уколико дете не прође на скринингу слуха, даље треба урадити БЕРА тест да би се исључило или потврдило постојање оштећења слуха.

Звук се пушта преко малих слушалица које се стављају у оба ува. Мождана активност се региструје преко посебних налепница (електроде) стављених на површину главе (на предео иза ува, чело и теме главе). Посебни софтвер на компјутеру их обрадом приказује као криву са одређеним бројем таласа (5 до 7 таласа) Таласи који настају на кривој резултат су детектовања активности у посебним деловим слушног пута и настају у првих 10 до 15 милисекунди од првог звучног стимулуса.

БЕРА тест може утврдити брзину којом се нервни импулси преносе слушним путем и да ли постоји кашњење које може указати на постојање обољења слушног пута. Тумачењем записа добијају се резултати на основу којих утврђујемо да ли постоји оштећења слуха, на ком месту у слушном путу и колики је степен тог оштећења. БЕРА тест траје од 60 минута, али сама обрада слуха може трајати дуже. Код деце се изводи у будном стању, природном сну, седацији или ретко у краткотрајној анестезији. Код одраслих се изводи у будном стању. Обично се допуњује другим тестовима , да би се добила комплетна слика о стању средњег ува и слуха код испититаника. БЕРА тест не носи никакав ризик од компликација. Тестирање није болно и није потребна посебна припрема за тестирање.

БЕРА тест треба спровести у склопу обраде слуха уколико дете не прође на скринингу слуха уколико касни са развијањем говора или не развија говор уопште

КАКО ДА ЗАУСТАВИТЕ КРВАРЕЊЕ ИЗ НОСА?

Крварење из носа је често стање. Могу изгледати застрашујуће, иако то заправо нису, посебно ако се десе изненада. Већина случајева крварења из носа спадају у мања крварења и могу се збринути код куће. Крварење из носа се медицинском терминологијом назива епистакса.

Слузница носа поседује велики број мањих крвних судова који лако пуцају због различитих узрока. Крварење из носа се може десити у свим узрастима, али се најчешће дешава код деце старости од 2 до 10 година, или код одраслих старости између 50 и 80 година. Крварење из носа се у 95% случајева јавља из предњих партија носа. Носна преграда у предњем делу садржи сплет малих крвних судова који лако пуцају приликом јачег дувања носа или чачкања носа. Ова крварења почињу изненада, из једне стране носа, док особа седи или стоји. Чешће се јављају у зимским месецима када су има прехлада, а ваздух у просторијама сув и загрејан. Сув ваздух суши слузницу носа и због тога крви судови лакше пуцају, посебно када постоји инфекција. У пролеће када су присутне алергије и више температуре, такође су честа крварења из носа. Ређе, крварење из носа се јавља из задњих партија носа. Ова крварења су обилнија, а крв се слива више низ грло, него напред, било да особа стоји или седи. Она су опаснија и обично захтевају лекарску помоћ. Чешћа су код старијих особа, особа са повишени притиском или код већих повреда лица и носа.

Како зауставити крварење из носа?

• Останите мирни или помозите детету да остане мирно. Особа која је узнемирена ће крварити јаче од некога који је смирен.
• Отворите прозор уколико је напољу хладније, или ставите хладне облоге на врат и седите.
• Држите главу високо и изнад висине срца. Немојте дизати леву руку у вис и забацивати главу позади.
• Нагните се благо напред да Вам се крв не би сливала низ грло.
• Лагано издувајте нос и напрскајте неки деконгестив у нос (нпр., Насик, Снуп, Оперил, Олyнтх итд). Довољно је по 1 или 2 апликације у обе стране носа.
• Палцем и кажипрстом јако стегните нос у предњим партијама. Држите нос барем 5 минута. Уколико крварење и даље траје, држите нос још 10 минута. Не стављајте газе или вату у нос сами.

Ако крварење не стаје ни после 30 минута треба посетити оториноларинголога. Постоји даљи след процедура, које ћемо спровести у амбулантим или болничким условима, да би зауставили крварењ из носа.

Ако је крварење престало не дувајте нос и не чачкајте нос. На дижите ништа тешко и не савијајте се. Не идите на тренинге или друге спортиве или физичке активности барем наредња два дана. Пијте хладне течности (не вруће) и расхладите просторије у којима боравите.

Како спречити крварење из носа?

• Примените масне креме у предњи део носа да би стварили заштитни слој на површини крвних судова. Овај третман треба примењивати 2 до 3 пута дневно барем 5 до 7 дана у континуитету. Масти које можете користити су вазелин, АД крема, или антибиотске креме гентамицин или хлорамфеникол.
• Влажите ваздух овлаживачима вадуха, посебно у зимским месецима. Испирајте нос сланим растворима неколико пута дневно.
• Не дозвољавајте деци да чачкају нос.
• Оставите цигарете и не боравите у задимљрним просторијама. Коригујте исхрану, и не једите јаку и зачињену храну. Унос алкохола сведите на минимум.

Крварења из носа у већини случајева нису озбиљна и лако се решавају. Уколико трају дуго или се често понављају захтевају преглед оториноларинголога, и предлог најбоље терапије за заустављање крварења.

ЧИШЋЕЊЕ УШИЈУ - ШТА ТРЕБА И НЕ ТРЕБА РАДИТИ КОД КУЋЕ

Ушна маст може прилично да нервира, посебно у летњим месецима. Не изгледа лепо и стално мислите да су Вам уши прљаве и да их треба очистити. Стално слушамо да уши не треба чистити штапићима, али то ипак сви раде. Уосталом штапићи за уши постоје да би се користили. Али, пре него почнете чишћење ушију сами код куће, прочитајте ових пар савета свог оториноларинголога.

Ушна маст или церумен је супстанца која ствара заштитни слој на кожи спољшњег слушног канала и тиме је штити и држи чистом. Церумен може бити и главни разлог због кога је спољашњи слушни канал запушен. Овакво запушавање слушног канала је најчешће безопасно, али даје симптоме који могу итекако да сметају. Обичне притужбе су заглунутост једног или оба ува, ослабљен слух, зујање у уву, свраб или бол у уву, непријатан мирис из ува. Тегобе могу посебно да се погошају после купања или прања косе, јер церумен набубри када дође у додир са водом. Нагомилавање церумена настаје као последица неадекватног функционисања самочистећег механизма или коришћењем разноразних неадекватних средстава за чишћење ушију.

Не морате уопште чистити своје уши.

Нормално, церумен се чисти сам од себе, тако што излази из спољашњег слушног канала перутањем коже и потпомогнут покретима доње вилице. Највећи број људи не мора ништа да уради у вези свог церумена, решиће се сам од себе. Тек једна од 20 одраслих особа има проблема са церуменом. Ови проблеми чешће настају код људи старије доби.

Ми, оториноларинголози, знамо да користите штапиће за чишћење ушију, иако сви причамо да их не треба коритити.

Иако оториноларинголози деценијама причају да не треба користити штапиће за чишћење ушију, сви их и даље корите. Истина је да са њима постижете управо супротно од онога шта желите. С обзиром да је штапић ширине као и слушни канал, он само потисне сав церумен дубље уз бубну опну и запуши уво још више. Штапићем само лакше направите чеп који је касније тешко извадити, и погоршава заглунутост једног или оба ува, ослабљен слух, зујање или бол у уву.

Коришћењем штапића за чишћење ушију можете се повредити

Поред тога што направите церуменски чеп и погоршате своје тегобе, можете оштетити кожу слушног канала, изазвати крварење или развити јако болну инфекцију у виду упале спољашњег ува. Најгора ствар која се може десити је повреда бубне опне, њена перфорација и повреда слушних кошчица. Ово важи и за све друге предмете за које помислите да су добра идеја за уклањање церумена: шнале, оловке, кључеве од кола и слично.

Шта треба користити за чишћење церумена?

Постоји велики број спрејева и капи у апотекама које можете користити за омекшавање и чишћење церумена. Хидроген и алкохолни раствори су добри, али агресивни и могу иритирати и исушивати кожу. Битно је држати се упутстава. Ако тегобе и даље трају јавити се оториноларингологу за преглед.

Фишеци или свеће за чишћење церумена не помажу.

Овакви начини отклањања церумена не делују, без обзира шта произвођачи пишу на амбалажи. Препорука је да не трошите своје време и новац на њих.

Шта никако не треба радити?

• Не треба претерано чистити уши. Претерано чишћење скида заштитни слој церумена што иритира кожу спољањег слушног канала. То изазива свраб и инфекцију, и доводи до појачаног лучења церумена.
• Не занемарујте своје симптоме. Ако симптоми трају или се погоршавај, јавите се отоиноларингологу.
• Никако не испирајте уво и не користите растворе за омекшавање церумена ако сте имали претходну операцију средњег ува или перфорацију бубне опне, осим ако нису преписане од стране отохирурга.
• Редовно чистите наставке за слушне апарате ако их носите.

Који је посао оториноларинголога?

Прегледаћемо Вас и урадити Вам отоскопију (преглед ува). Уклонићемо церумен сигурно и безбедно. У већини случајева довољно је само испрати уво. У тежим случајевима, церуменски чеп може бити потиснут и сабијен уз саму бубну опну, па се не може испрати. Тада је неопходно очистити уво под контролом ока тј. под микроскопом аспирацијом церумена, да би се избегла повреда бубне опне испирањем ува. У сваком случају, отићићете кући без церумена у ушима.

Kонтинуирана медицинска едукација у 2021.

1. A-1-504/21

8-9.4.2021 Хотел Crown plaza, Београд

Изазови дијагностике и лечења обољења ува, грла и носа, Удружење оториноларинголога Србије

https://www.aria.co.rs/congresses/2021/svetski-dan-sluha/

2. A-1-991/20, А-1-992/20, А-1-993/20

20-22.5.2021. Гранд хотел Торник Златибор

Светски дан гласа, Удружење ларинголога Србије

https://www.aria.co.rs/congresses/2021/orl-simpozijum-povodom-obelezavanja-svetskog-dana-glasa/

3. Акредитaција у току

9-11.12.2021. Хотел Crown plaza, Београд

Конгрес уније европских фонијатара – УЕП поводом 50 година од постојања, Унија европских фонијатара и Удружење ларинголога Србије

https://www.aria.co.rs/congresses/2021/kongres-unije-evropskih-fonijatara-uep-povodom-obelezavanja-50-godina-postojanja/    

https://www.uep50.org/

1. Проф. др Ненад Арсовић, лекар спец. ОРЛ
2. Проф. др Милован Димитријевић, лекар спец. МФХ
3. Проф. др Предраг Станковић, лекар спец. ОРЛ, супспецијалиста фонијатар
4. Проф. др Снежана Јешић, лекар спец. ОРЛ
5. Проф. др Јовица Миловановић, лекар спец. ОРЛ
6. Проф. др Боривој Бабић, лекар спец. ОРЛ
7. Проф. др Владимир Ђорђевић, лекар спец. ОРЛ
8. Проф. др Владимир Нешић, лекар спец. ОРЛ
9. Проф. др Александар Тривић, лекар спец. МФХ и лекар спец. ОРЛ
10. Проф. др Зоран Дудварски, лекар спец. ОРЛ
11. Доц. др Сања Крејовић-Тривић, лекар спец. ОРЛ, супспецијалиста фонијатар
12. Доц. др Љиљана Чворовић, лекар спец. ОРЛ, супспецијалиста аудиолог
13. Доц. др Бојан Павловић, лекар спец. ОРЛ
14. Доц. др Ана Јотић, лекар спец. ОРЛ
15. Асс. др Миљан Фолић, лекар спец. ОРЛ
16. Асс. др Бојана Букуров, лекар спец. ОРЛ, супспецијалиста аудиолог
17. Асс. др Горан Стојковић, лекар спец. МФХ
18. Асс. др Александар Крстић, лекар спец. МФХ
19. Прим. др Милан Вукашиновић, лекар спец. ОРЛ, супспецијалиста фонијатар
20. Прим. др Горан Бјелогрлић, лекар спец. МФХ
21. Др Душан Стефановић, лекар спец. ОРЛ
22. Др Александар Угриновић, лекар спец. ОРЛ
23. Др Биљана Крстић, лекар спец. ОРЛ
24. Др Небојша Мићовић, лекар спец. ОРЛ
25. Др Светислав Пелемиш, лекар специјалиста ОРЛ
26. Др Саша Јаковљевић,лекар специјалиста ОРЛ
27. Др Милан Драгишић, лекар на специјализацији ОРЛ
28. Др Немања Радивојевић, лекар на специјализацији ОРЛ
29. Др Драгана Ненезић, лекар на специјализацији ОРЛ
30. Др Петар Ђурковић, лекар на специјализацији МФХ
31. Др Сташа Ивковић, лекар спец.интерне медицине, супспецијалиста кардиолог

Катедра ОРЛ и МФХ Медицинског факултета Универзитета у Беогарду, јесен 2014.

Чланови катедре за ОРЛ и МФХ Медицинског факултета Универзитета у Београду, јесен 2019.

Директор и заменик директора са главним сестрама Клинике

Клиника за оториноларингологију и максилофацијалну хирургију,
Универзитетски клинички центар Србије, Београд 11 000, Пастерова бр 2                     
Тел. (Факс) + 381 11 26 43 694, Мејл: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. ; Сајт: www.kcs.ac.rs

Заказивање прегледа

Увођењем Интегрисаног здравственог информационог система (ИЗИС) у здравствени систем Републике Србије, промењен је начин заказивања прегледа у Клиници за ОРЛ и МФХ УКЦС.

Прве прегледе за пацијенте у Клиници за ОРЛ и МФХ УКЦС, као терцијерном нивоу здравственог система у Србији, заказује електронским путем ИЗАБРАНИ ЛЕКАР или ЛЕКАР СПЕЦИЈАЛИСТА одговарајуће гране медицине са примарног нивоа - Дома здравља, или са секундарног нивоа - из одговарајућег Клиничко болничког центра.

Клиника за оториноларингологију и максилофацијалну хирургију је водећа здравствена и научно-истраживачка установа у Републици Србији и околним земљама. Од оснивања представља наставну базу Медицинског факултета у Београду за редовну и последипломску наставу из оториноларингологије, максилофацијалне хирургије, аудиологије, фонијатрије, дефектологије, онкологије, опште медицине, педијатрије, ургентне медицине, анестезиологије,специјалистичких струковних студија за медицинске сестре и многих других медицинских области.

Клиника је наставна база за студенте Високе здравствене школе струковних студија у Београду.

Захваљујући труду и ентузијазму лекара ове Клинике настале су оториноларинголошке клинике и наставне базе у Новом Саду, Нишу, Приштини и Крагујевцу, као и бројна оториноларинголошка одељења у Србији и околним земљама.

Клиника је основана 1924. године као прва клиничка оториноларинголошка установа у Србији под називом Клиника за грло, уво и нос Медицинског факултета у Београду, први управник био је Проф др Љубиша Вуловић (све до 1946.) , који је уједно био и први наставник оториноларингологије. На данашњој адреси, Клиника је од 1983. године.

Од 1946. године, руководиоци Клинике били су: Проф др Милан Фотић (до 1953.), Проф др Срећко Подвинец (до 1969.), Проф др Драгослав Савић (до 1979.), Проф др Часлав Ђоковић (до 1983.), Проф др Боривоје Крејовић (до 2000.), Проф др Гојко Стојичић (до 2001.), Проф др Војко Ђукић (од 2001-2013.) И Проф. др Ненад Арсовић (од 2013.).

Филм о 95 година Клинике за ОРЛ и МФХ и 65 година катедре за ОРЛ
https://youtu.be/qFuhGvxyVPc

На Клиници за ОРЛ и МФ хиругију која је под тим називом од 1977 г. запослен је 31 лекар, 22 лекара специјалиста оториноларинголога, 4 лекара специјалиста МФ хирургије, један лекар специјалиста интерне медицине, 3 лекара на специјализацији из оториноларингологије И један из максилофацијалне хирургије. Медицинских сестара-техничара укупно је 92, са средњом стручном спремом 67, са вишом стручном спремом 21, са високом стручном спремом 4. На Клиници је запослено 11 здравствених сарадника и 17 немедицинских радника. Шесторо лекара имају супспецијализаију – три фонијатра, два аудиолог и један кардиолог.

На клиници за ОРЛ и МФ хирургију ради 9 професора, 4 доцената и 4 асистента. Магистра наука је 2 и доктора наука 17. У редовној и последипломској настави учествује 17 лекара.

Прва од клиника УКЦС, Клиника за ОРЛ и МФХ од 2007. године имплементирала је ИНФОМЕДИС - комплетан информациони систем за обраду података пацијената, а од 2018. користи информациони систем Хелиант.

ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА:

УПРАВА

ДИРЕКТОР
Проф. др Ненад Арсовић
тел. (+381 11) 2643-694, 3662-208
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

ЗАМЕНИК ДИРЕКТОРА
Проф. др Милован Димитријевић
тел. (+381 11) 2643-694

ПОМОЋНИК ДИРЕКТОРА
Проф. др Владимир Ђорђевић
тел. (+381 11) 2643-694; 3662-578

ГЛАВНА СЕСТРА - координатор за здравствену негу
ВМС Тања Ердељановић, спец. стр. сестра
тел. (+381 11) 3662-210
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

НАЧЕЛНИК ОДЕЉЕЊА ЗА ЗДРАВСТВЕНУ АДМИНИСТРАЦИЈУ, ЗДРАВСТВЕНО САРАДНИЧКЕ И НЕМЕДИЦИНСКЕ ПОСЛОВЕ
Дипл. инг. Марија Божовић
тел. (+381 11) 3662-209

ПОЛИКЛИНИЧКО - ДИЈАГНОСТИЧКА СЛУЖБА
(Радно време – сваким радним даном од 07 до 15 часова)

НАЧЕЛНИК – Проф. др Предраг Станковић тел. +381 11 36 62 572
ГЛАВНА СЕСТРА - ВМС Снежана Петровић

1. ОДЕЉЕЊЕ ЗА СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ ПРЕГЛЕДЕ И ПРИЈЕМ

НАЧЕЛНИК ОДЕЉЕЊА - Проф. др Зоран Дудварски
ГЛАВНА СЕСТРА - ВМС Снежана Векић тел. +381 11 3662-226

• Амбуланта за одрасле  +381 11 36 62 223
• Амбуланта за максилофацијалну хирургију +381 11 36 62 589
• Амбуланта за децу +381 11 36 62 224

Онколошки конзилијум ради већ више од 50 година, у раду учествују сви лекари Клинике као и лекари Института за онкологију и радиологију Србије који се баве радио и хемиотерапијом.

• Амбуланта за консултације и пријем тел. +381 11 36 62 226
• Амбуланта за конзилијарне прегледе  тел +381 11 36 62 588

Све амбуланте поседују савременију дијагностичку опрему, а у оквиру службе функционише и операциона сала предвиђена за мање оперативне захвате. Годишње се обави преко 100.000 специјалистичких прегледа и 10.000 дијагностичких услуга од којих знатан део представљају високоспецијализоване интервенције.  2.

2.ОДСЕК ЗА УРГЕНТНА СТАЊА
(Радно време од 00 до 24 часа) тел. (+381 11) 26 43 666, 36 62 205

Током 24 часа целе календарске године обрађују се сви амбулантно- поликлинички болесници, као и сва ургентна стања из ОРЛ и МФХ области као што су: повреде, гушења, страна тела дисајних путева и једњака, крварења, компликације других обољења са реперкусијом на ОРЛ и МФХ подручју. Дежурне екипе такође обављају по позиву све консултативне прегледе и хируршке интервенције у другим Клиникама и Центрима Универзитетског клиничког центра Србије.

3. ОДСЕК ЗА РИНОАЛЕРГОЛОГИЈУ  

ШЕФ ОДСЕКА - Проф. др Владимир Нешић
ГЛАВНА СЕСТРА - ВМС Снежана Петровић  тел. +381 11 3662-230

Одсек за Риноалергологију бави се дијагностиком и терапијом ринолошких и имуноалерголошких обољења и стања ОРЛ регије, и са њом повезаних и суседних и удаљених органа. Посебна пажња је посвећена морфолошкој и функционалној дијагностици и лечењу фиксних стеноза нервног кавума, инфламационих стања слузнице носа и параназалних синуса, алерголошких стања горњих дисајних и доњих дисајних путева, селекцији ринолошких болесника за медикаментно лечење, функционалну и касичну ринохирургију и процену ефеката антиинфламационог, антиалегијског и хирушког лечења.

2. ОДСЕК ЗА ФОНИЈАТРИЈУ

ШЕФ ОДСЕКА - Проф др Предраг Станковић  тел. +381 11 36 62 572
ГЛАВНА СЕСТРА - ВМС Наташа Кенић - стр.сес.спец. тел. +381 11 36 62 227

Одсек за фонијатрију се бави превенцијом, дијагностиком и лечењем свих поремећаја говорног, певаног и професионалног гласа као и свим поремећајима артикулације. У оквиру веома добро организоване интердисциплинарне сарадње дијагностикују се и лече сви поремећаји комуникације.

3. ОДСЕК ЗА АУДИОЛОГИЈУ И ВЕСТИБУЛОЛОГИЈУ

ШЕФ ОДСЕКА – Проф др Боривој Бабић тел. +381 11 36 62 229
ГЛАВНА СЕСТРА - ВМС Раденка Живковић тел +381 11 36 62 229

Одсек за аудиологију и вестибулологију се бави дијагностиком и рехабилитацијом поремећаја чула слуха и равнотеже. У одсеку се обављају следећа испитивања : аудиометрија ( тонална лиминарна, супралиминарна и говорна), импедансметрија (тимпанометрија и акустички рефлекс), отоакустичке емисије, аудитивни евоцирани потенцијали, испитивање функције чула за равнотежу и функције фацијалног живца.

4. ОДСЕК ЗА АУДИОЛОШКУ РЕХАБИЛИТАЦИЈУ ДЕЦЕ

Улица Светог Саве 16-18
Телефон 011 243 39 33
Радно време 7,30 – 14,30

У Одсеку за Аудиолошку рехабилитацију деце раде:

• специјалиста оториноларингологије
  Др  Биљана Крстић
• главна медицинска сестра
  Вмс Милана Босић
• медицинска сестра
  Александра Чуровић
• дипломирани дефектолози, сурдоаудиолози
  Дијана Радовић, Мирјана Бабић, Рената Марковић, Татјана Петровић, Данијела Бојић, Маја Мирић
• психолог
  Наташа Степановић

Одсек за аудиолошку рехабилитацију деце се већ више од 50 година бави раном дијагностиком и рехабилитацијом деце са најтежим оштећењима слуха и унапређем квалитета њиховог живота.  Рехабилитују се деца из наше земље и региона уз примену најсавременије технологије као што су  дигитални слушни апарати, кохлеарни импланти и ФМ системи. Највећи преокрет у рехабилитацији особа са веома тешким оштећењем слуха донело је увођење кохлеарне имплантације. Ову методу у лечењу и рехабилитацији деце у Клиници за ОРЛ и МФХ увео је Професор др Ненад Арсовић 2003. године. У нашој  установи успешно је обављено  више од  150 кохлеарних имплантација, а поред деце која су оперисана у нашој Клиници на рехабилитацији  се налазе и  деца имплантирана у другим центрима.

У Одсеку за аудиолошку рехабилитацију деце Клинике за ОРЛ и МФХ се врши  рана дијагностика  и рехабилитација деце оштећеног слуха са слушним апаратима и/или кохлеарним имплантима. Користе се савремене дијагностичке и рехабилитационе методе код пацијената  старости од 0 до 26 година

Дијагностичке процедуре, које се обављају у одсеку су:

• оториноларинголошки преглед
• акуметријски тестови (звучне виљушке)
• стандардна и високофреквентна тимпанометрија, испитивање функције Еустахијеве тубе
• акустички рефлекси (ипси и контралатерални, праг рефлекса, тест замора рефлекса)
• тонална лиминарна аудиометрија
• говорна аудиометрија у слободном пољу
• скрининг слуха код новорођенчади – отоакустичке емисије (ТЕОАЕ, ДПОАЕ), ААБР
• аудитивни евоцирани потенцијали можданог стабла (БЕРА)
• проба и штеловање слушних апарата
• фитинг кохлеарног импланта

Трајање оториноларинголошког прегледа са аудиолошком обрадом креће се  од 30 минута до 3 сата, у зависности од  примењених дијагностичких  процедура  и  сарадљивости детета.

Дефектолошка дијагностика обухвата  процену функције слуха, комуникације, говорно-језичких способности, моторике и графомоторних способности детета. Рехабилитација слушања и говора обухвата вежбе за развој слушања и говора.

Рехабилитациони третман у зависности од узраста детета  траје од 30 минута до 1 сата и спроводи  се свакодневно.

Психолошки преглед  се састоји у процени интелектуалних способности, социјалне и афективне зрелости детета, а у циљу диференцијалне дијагностике деце код које је дошло до кашњења у развоју говора. Током рехабилитационог третмана психолог наставља да прати развој детета, пружа подршку и савете родитељима за однос и рад са својим дететом.

За преглед је потребно донети прописно оверен упут и здравствену легитимацију, а заказивање се врши путем Интегрисаног здравственог информационог Система .

Пацијент се за први специјалистички преглед  упућује  код специјалисте оториноларинголога (др Биљана Крстић), а за аудиолошку рехабилитацију код дипломираног дефектолога (Даница Мирић, Дијана Радовић, Мирјана Бабић, Татјана Петровић, Рената Марковић, Данијела Анђић и Маја Мирић).

5. ТИМ ЗА НАУЧНО ИСТРАЖИВАЧКИ РАД

СЛУЖБА ЗА СТАЦИОНАРНО ЛЕЧЕЊЕ

Клиника располаже са 115 болесничких кревета. Годишње се хоспитално лечи око 3500 болесника са најсложенијим стањима и обољењима главе и врата. На високом стручном и професионалном нивоу је микрохирургија ува у збрињавању запаљења, повреда, конгениталних малформација и тумора. Успешно је развијена метода кохлеарног импланта у лечењу глувоће деце и одраслих. Уведена је метода функционалне ендоскопске хирургије синуса. Операције из домена реконструктивно- пластичне и функционалне хирургије носносинусне регије, као и хируршко лечење обољења максилофацијалне регије у самом су врху по квалитету и обиму рада. Хируршка терапија малигних тумора ОРЛ и МФХ регије, а посебно карцинома ларинкса и усне дупље доминира у хируршком раду обзиром да је више од половине одраслих болесника хоспитализовано због малигних болести. Лечење малигних тумора ОРЛ и МФХ регије спроводи се по савременим протоколима у оквиру конзилијума, применом најсавременијих функционалних и реконструктивних метода.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ЕНДОСКОПИЈУ СА ДНЕВНОМ БОЛНИЦОМ

НАЧЕЛНИК – Проф др Ненад Аесовић  тел. (+381 11) 26 43 694, 36 62 208
ГЛАВНА СЕСТРА - ВМС Светлана Павловић тел. (+381 11) 36 62 212

У одељењу се обавља ларингомикроскопска дијагностика и микрохирушка ендоскопска терапија бенигних стања и дијагностика малигних тумора ларингса.Такодје се обавља трахеобронхоскопија и езофагоскопија, уклањање страних тела једњака и доњих дисајних путева.

ОДЕЉЕЊЕ 1 - ДЕЧИЈЕ СА ИНТЕНЗИВНОМ НЕГОМ

НАЧЕЛНИК - Доц. др Љиљана Чворовић тел. +381 11 3662-213
ГЛАВНА СЕСТРА - ВМС Сања Вукобратовић тел. +381 11 3662-213

У оквиру дечијег одељења се спроводи дијагностика и лечење урођених аномалија, повреда, страних тела, запаљења, тумора из областо ОРЛ и МФХ. Хабилитација и рехабилитација слуха и говора код особа које су наглуве, као и код особа којима је уграђен кохлеарни имплант представљају значајни део рада овог одељења. Најчешће операције су тонзилектомија и аденоидектомија, имплантација аерационих цевчица у уво, хируршко лечење хроничног запаљења средњег ува, ригидна езофагоскопија и трахеобронхоскопија због екстракције страног тела, ендоскопска хирургија синуса, хирушко лечење конгениталних аномалија, кохлеарна имплантација.
.
ОДЕЉЕЊЕ 2 - ИНТЕНЗИВНА НЕГА

НАЧЕЛНИК – Проф. др Јовица Миловановић тел. +381 11 3662-217
ГЛАВНА СЕСТРА - ВМС Тања Костић тел. +381 11 3662 214

У одељењу интензивне неге се лече болесници којима је неопходан сталан лекарски надзор, континуирано праћење виталних параметара и вештачка вентилација.

ОДЕЉЕЊЕ 3 - ОПЕРАЦИОНИ БЛОК

НАЧЕЛНИК – Проф. др Александар Тривић тел. +381 11 3662-141
ГЛАВНИ ИНСТРУМЕНТАР - ВМС Јасмина Стевановић +381 11 3662-141

Операциони блок поседује четири савремено опремљене операционе сале са два операциона микроскопа, савременим стубом за ендоскопске операције.

ОДЕЉЕЊЕ АНЕСТЕЗИОЛОГИЈЕ

НАЧЕЛНИК - Мр. сци. мед Јованка Николић, тел. +381 11 3662-137
ГЛАВНА СЕСТРА - ВМС Гордана Милошевић

Одељење припада Центру за анестезиологију УКЦС и чине га 6 специјалиста анесезиологије и реанимације, 3 више медицинске сестре и 11 медицинских сестара-техничара

ОДЕЉЕЊЕ 4 - РИНОЛОГИЈА

НАЧЕЛНИК - Доц. др Бојан Павловић тел. +381 11 3662-593
ГЛАВНА СЕСТРА - ВМС Снежана Благојевић тел. +381 11 3662-218

Одељење се бави урођеним аномалијама носа и септума, повредама и крварењима из носа, као и запаљењима носа и параназалних синуса и њихових компликација, туморима носа и запаљењима и туморима ждрела и урођеним аномалијама, повредама и запаљењима ларингса.

ОДЕЉЕЊЕ 5 – ОТОЛОГИЈА

НАЧЕЛНИК - Проф. др Снежана Јешић тел. +381 11 3662-593
ГЛАВНА СЕСТРА - ВМС Снежана Благојевић тел. +381 11 3662-218

Одељење се бави урођеним аномалијама, повредама и запаљењима спољашњег, средњег и унутрашњег ува, поремећајем функције нервуса фациалиса и поремећајем центра за равнотежу и вртоглавицама као и туморима спољашњег, средњег и унутрашњег ува.

ОДЕЉЕЊЕ 6 - МАКСИЛОФАЦИЈАЛНА ХИРУРГИЈА

НАЧЕЛНИК – Проф. др Милован Димитријевић +381 11 3067-135
ГЛАВНА СЕСТРА - ВМС Цмиљана Димић - спец. стр. сестра тел. +381 11 3662-142

Одељење се бави урођењим аномалијама и развојним деформитетима лица и скелета лица, повредама меких ткива лица, усне дупље, костију лица и вилица, запаљењима меких ткива лица, усне дупље, пљувачних жлезда и дентогеним инфекцијама (апцеси и флегмоне). Одељење се бави и хируршким лечењем тумора коже лица, усне дупље, пљувачних жлезда, тумора костију лица и вилица, пластичним и реконструктивним захватима меких ткива лица и костију лица, обољењима виличног зглоба, неуралгијом нервуса тригеминуса и естетском хирургијом лица.

ОДЕЉЕЊЕ 7- ОНКОЛОГИЈА - ЛАРИНГОЛОГИЈА - ПОЛУИНТЕНЗИВНА НЕГА

НАЧЕЛНИК - Проф. др Владимир Ђорђевић  тел. +381 11 3662-278
ГЛАВНА СЕСТРА – ВМС Лидија Милић тел. +381 11 3662-221

Одељење се бави дијагностиком и терапијом бенигних и малигних тумора ларингса. Палијативном негом и збрињавањем онколоских болесника ОРЛ регије.

Клиника у свом саставу располаже модерно опремљеном биохемијском лабораторијом, лабораторијом за хистопатолошку анализу, апотеком, библиотеком и две сале за састанке и предавања.